Izum i razvoj štamparskih mašina igraju važnu ulogu u širenju ljudske civilizacije i kulture.
Godine 1439. Gutenberg u Njemačkoj proizveo je drvenu mašinu za štampanje. Iako je vertikalna spiralna ručna mašina za štampanje bila jednostavna u strukturi, koristila se 300 godina. Godine 1812. prvi je napravio njemački König. Tajvanska mašina za štampanje sa okruglim pritiskom; 1847. godine, Hoy u Sjedinjenim Američkim Državama izumio je rotacionu tiskaru; 1900. napravila je rotacionu štampu sa šest boja; 1904. godine američki Rubel izumio je offset štampu.
Pre pedesetih godina prošlog veka, u štamparskoj industriji dominirala je tradicionalna štamparija, a razvojem štamparskih mašina dominirale su mašine za štampu u štampi. Međutim, proces štampanja na reljefu od legure olova ima nedostatke visokog intenziteta rada, dugog proizvodnog ciklusa i zagađenja životne sredine. Od šezdesetih godina prošlog vijeka počeli su se razvijati i razvijati litografski offset tisak s kratkim vremenima ciklusa i visokom produktivnošću. Štampa odštampane olovne legure postepeno je zamenjena litografskim ofset štampom. Soft štampa za štampu, štampanje matrica, elektrostatičko štampanje, inkjet štampanje itd. Su takođe razvijeni u štampanju ambalaže i štampanju reklama.